Ortodoncija je grana stomatologije koja se bavi ispravljanjem nepravilnog položaja zuba i vilica. Cilj je postići pravilan zagrižaj i adekvatan estetski izgled.

To se postiže fiksnim i mobilnim ortodontskim aparatima.

Fiksni ortodontski aparat je glavno terapijsko sredstvo u ortodonciji.Sastoji se od bravica i žice koja povezuje bravice.Bravice se fiksiraju na zube i na njima se nalazi žleb u koji ulazi žica koja se fiksira gumicama.Žica svojim eleastičnim svojstvima proizvodi silu koja uzrokuje pomicanje zuba.Jačina sile zavisi od svojstava žice a smer delovanja sile određuje se oblikom  konstrukcijom bravica.

Bravice su od metala a u novije vreme se koriste keramičke I kompozitne (bele) bravice. One su prilagođenije prirodnoj boji zuba I koriste se kod pacijenata visokih estetskih zahteva. Budući da je najveći broj ortodontskih pacijenata u adolescentskoj dobi kada se velika pažnja pridaje estetici, neki pacijenti ne žele pristati na terapiju metalnim bravicama. U ovoj osetljivoj dobi je važno da mladi pacijent pristane na kompromis i shvati da je ortodontska terapija dugoročno korisna, uprkos kratkotrajnom estetskom nedostatku te da odabir bravica zavisi i od prirode anomalije.

Motivacija i saradnja pacijenta ima veliki udio u konačnim rezultatima fiksne ortodontske terapije.

Mobilni ortodontski aparat se koristi u periodu mešovite denticije (8-9 god.). Mobilni “aparatićise sastoje od akrilatne baze i žica savijenih u različite oblike. Akrilatna baza izgledom podsjeća na bazu mobilne proteze, a iz nje izlaze žice koje pri nameštanju u usta obuhvataju zube. Žice čine celinu s bazom, a baza često ima neku vrstu šarafa koji joj omogućuje širenje i stvaranje ortodontske sile. Različitim konstrukcijama baze i šarafa postiže se odgovarajuće delovanje na zube.

Mobilne aparate pacijent sam može izvaditi i postaviti, a ortodontske sile deluju onoliko dugo koliko pacijent aparat nosi u ustima. Nošenje se najčešće planira tokom noći i tokom vremena koje pacijent provodi kod kuće. Pri različitim aktivnostima koje uključuju socijalnu interakciju (škola, hobiji itd.), uobičajno je da se aparat ne nosi. Tako se izbegavaju govorne i estetske smetnje, što je naročito bitno kod pacijenata pubertetske i adolescentske dobi. Skidanje naprave takođe omogućuje i održavanje oralne higijene.

Retencija

Retencija nije odvojena od ortodontske terapije nego je njen sastavni deo. Nakon završetka terapije potrebno je zadržati postignute rezultate.

Zavisno o prvobitnoj anomaliji, postignutim rezultatima, anatomskim karakteristikama i dobi pacijenta, zubi imaju veću ili manju tendenciju ka ponovnom vraćanju u prvobitno stanje. To ne znači da će se korigovana anomalija uvek vratiti, već da će u određenim slučajevima postava zuba odstupati od one postignute terapijom.Zato se po završetku ortodontske terapije koriste retaineri – naprave koje ne deluju ortodontskom silom već samo učvršćuju zube u određenom položaju sprečavajući ponovnu pojavu anomalije.Najčešće se u ove svrhe koriste folije.